Пређи на садржај

Карл Адолф Гјелеруп

С Википедије, слободне енциклопедије
Карл Адолф Гјелеруп
Карл Адолф Гјелеруп 1890. године
Лични подаци
Датум рођења(1857-06-02)2. јун 1857.
Место рођењаРохолте, Данска
Датум смрти11. октобар 1919.(1919-10-11) (62 год.)
Место смртиКлоцше, Немачка
НаградеНобелова награда за књижевност

Карл Адолф Гјелеруп (дан. Karl Adolf Gjellerup; Рохолте, 2. јун 1857 — Клоцше, 11. октобар 1919), био је дански књижевник и добитник Нобелове награде за књижевност 1917. (награду дели са Хенриком Понтопиданом).[1]

Звали су га класични поета будизма, због његовог интересовања за индијску прошлост и филозофију.[2] Нека дела је писао под псеудонимом Епигонос.

Биографија

[уреди | уреди извор]

У почетку је био склон натурализму пишући одважне романе о слободној љубави и атеизму. Године 1885. раскида са натурализмом и постаје неоромантичар. Био је германофил - супруга му је била Немица, а трајно се настанио код Дрездена 1892. Због тога је постао непопуларан у Данској.

Његов најважнији роман је „Немачки студент“ из 1882. у коме, делом аутобиографски, описује свој развој од младића склоног теологији до пронемачког атеисте и интелектуалца.

Дела

[уреди | уреди извор]
  • En idealist - Идеалист (1878)
  • Den evige strid (1878)
  • Antigonos (1880)
  • Arvelighed og moral (1881)
  • Rødtjørn (1881)
  • Aander og tider. Et Rekviem over Charles Darwin. (1882)
  • Germanernes laerling - Немачки студент (1882)
  • Romulus (1883)
  • G-Dur (1883)
  • Brynhild (1884)
  • En klassisk måned (1884)
  • Vandreaaret. Skildringer og Betragtninger. (1885)
  • Saint-Just (1885)
  • Thamyris (1887)
  • Helikon (1887)
  • En arkadisk Legende (1887)
  • Hagbard og Signe (1888)
  • Minna (1889)
  • Min kaerligheds bog (1889)
  • Herman Vandel (1891)
  • Richard wagner i hans hovedværk „Nibelungens Ring" (1890)
  • Wuthhorn (1893)
  • Kong Hjarne Skjald (1893)
  • Pastor Mors. Eine seltsame Geschichte. (1894)
  • Hans Excellence Skuespil (1895)
  • Den ældre Eddas Gudesange (1895)
  • Die Hügelmühle. Roman in fünf Büchern. (1896)
  • Ved graensen (1897)
  • Gift og modgift (1898)
  • Die thörichte Liebe (1898)
  • Tankelaeserinden (1901)
  • Die Opferfeuer. Ein Legendenstück. (1903)
  • Der Pilger Kamanita. Ein Legendenroman. - Каманита тражи (1906)
  • Das Weib des Vollendeten. Ein Legendendrama. (1907)
  • Die Weltwanderer. Romandichtung in drei Büchern. (1910)
  • Reif für das Leben (1913)
  • Die Gottesfreundin (1916)
  • Der goldene Zweig. Dichtung und Novellenkranz aus der Zeit des Kaisers Tiberius. (1917)
  • Das heiligste Tier. Ein elysisches Fabelbuch. (1919)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 113. ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ^ „Karl Adolph Gjellerup”. Encyclopedia.com. Приступљено 1. 2. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Карл Адолф Гјелеруп на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Карл_Адолф_Гјелеруп&oldid=28630032”